Objavljen ranih 30-ih godina XX veka, roman „Hajduci“ Branislava Nušića u istoriju srpske književnosti pozicionirao se među prve humorističke romane napisane za najmlađu čitalačku publiku. Premda je imao pionirsku ulogu, s vremenom će postati jedan od najčitanijih romana uz koji su odrastale, i odrastaju, generacije i generacije čitalaca.

Građeno na anegdoti iz piščevog iskustva, ovo delo napisano je s namerom da nasmeje i pouči. Reč je o uzbudljivoj, iz dečje perspektive ispripovedanoj, avanturističkoj priči u čijem središtu je četa nestašnih dečaka, odbeglih u hajduke. Iako su njihove zgode i nezgode, a sa tim u vezi i komične epizode, ono što zaokuplja pažnju najmlađih čitalaca, šire gledano ovaj roman govori o pobuni mladih protiv sveta odraslih, podsećajući pritom ove potonje da su i oni nekada bili deca, te da se dečjim nestašlucima nasmeju, „[…] jer dečji smeh je najveća radost starosti“.